UGOVOR O RADU 

Zakljucuje se u 3 primerka, jedan primerak se daje radniku, a druga dva ostaju poslodavcu.

Poslodavac mora da drži original ili kopiju ugovora o radu ( ili drugi ugovor van  radnog odnosa ) u objektu gde zaposleni radi. Time se ukida obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje.

Obavezni elementi ugovora o radu su: 

    • naziv i sedište poslodavca,
    • licno ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog,
  • vrsta i stepen strucne spreme, odnosno obrazovanje koje je potrebno za obavljanje posla i koje mora biti usaglašeno sa sistematizacijom radnih mesta,
  • naziv i opis posla koji zaposleni treba da obavlja,
  • mesto rada,
  • vrsta radnog odnosa (odredeno ili neodredeno), ako se ugovor zasniva na odredeno vreme mora se navesti osnov zbog koga se zasniva ugovor,
  • dan pocetka rada,
  • radno vreme (puno, nepuno ili skraceno),
  • novcani iznos osnovne zarade na dan zakljucenja ugovora ( ukoliko dode do promene zarade ne mora se praviti aneks ugovora).

Ugovor ne mora da sadrži:

  • elemente za utvrdivanje osnovne zarade,radnog ucinka, naknade zarada,uvecane zarade i dr. primanja zaposlenog,
  • rokove za isplatu zarada i dr. primanja,
  • trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena ako su ovi elementi utvrdeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnilom o radu ili dr. aktom poslodavca. Tada ce se u ugovoru naznaciti akt kojim su ta prava utvrdena u momentu zakljucenja ugovora o radu.

Naknadna izmena tih akata neobavezuje poslodavca da aneksira ugovor o radu.

Novina je da ugovor o radu može da potpiše lice koje poslodavac ovlasti, a da to lice ne mora biti u radnom odnosu kod poslodavca.

Ugovor o radu mora da se usaglasi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu izmena zakona tako što može da se potpiše nov ugovor ili aneks ugovora. Ovim ugovorom se nece zasnivati nov radni odnos vec ce se samo konstatovati izmene.

 

RAD NA ODREÐENO VREME

 

Može da se zakljuci najduže na period od 24 meseci i pri tome se mora navesti objektivni razlog ( na pr. utvrden je odredeni rok za izvršenje posla, nastupanjem nekog odredenpg dogadaja…). Isto lice može imati jedan ili više ugovora do 24 maseca, s tim da se prekid kraci od 30 dana ne racuna kao prekid.

Izuzeci kada ugovor može da traje i duže su :

  • zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka,
  • za rad na projektu cije je vreme unapred odredeno, najduže do završetka projekta,
  • sa stranim državljaninom, najduže do isteka roka na koji je dozvola izdata,
  • novoosnovani poslodavac, ciji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zakljucenja ugovora , nije duži od godinu dana može da zakljuci ugovor o radu najduže na 36 meseci nezavisno od postojanja objektivnih razloga za to,
  • sa nezaposlenim licima kojima do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do 5 godina, najduže do ispunjenja uslova.

 

UGOVOR O PROBNOM RADU

 

  • može da se zakljuci za obavljanje jednog ili više povezanih poslova, odnosno srodnih poslova,
  • može da traje najduže  6 meseci,
  • ovaj ugovor može da se otkaže pre vremena za koji je ugovoren, otkazni rok ne može biti kraci od 5 dana i poslodavac mora da obrazloži razloge za otkaz.

 

UGOVOR O OBAVLJANJU PRIVREMENIH I POVREMENIH POSLOVA

 

Jedina novina je da se ukida ogranicenje da clan omladinske ili studentske zadruge koji radi na ovim ovim ugovorima treba da bude mladi od 30 godina.

 

RADNO VREME

 

Ako je utvrdeno opštim aktom dovoljno je pozvati se na taj akt u ugovoru o radu.

Poslodavac i zaposleni se mogu sporazumeti da jedan deo radnog vremena zaposleni obavlja od kuce.

Pripravnost je vreme u kome  je zaposleni dužan da se odazove na poziv poslodavca.

Vreme u pripravnosti nije radno vreme,ali ako zaposleni za vreme pripravnosti obavi neki posao onda se racuna u radno vreme zaposlenog.

Vreme pripravnosti i visina naknade za to vreme utvrdice se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

 

PUNO I NEPUNO RADNO VREME

 

Puno radno vreme iznosi 40 casova nedeljno i ne može da bude krace od 36 casova nedeljno.

Nepuno radno vreme je vreme krace od punog radnog vremena.

Zaposleni imaju iste uslova kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.

Poslodavac mora da obaveštava zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom.

 

PREKOVREMENI RAD

 

  • ne može da traje duže od 8 casova nedeljno
  • zaposleni ne može da radi duže od 12 casova dnevno ukljucujuci i prekovremene sate
  • ako je neradan dan zaposleni može da radi 8 casova prekovremeno
  • zaposleni sa skracenim radnim vremenom ne može da radi prekovremeno

 

RAD U SMENAMA I RAD NOCU

 

Do sada je rad u smenama obuhvatao 3 smene u toku dana , a sada može i dve.

Smatra se da zaposleni radi u smenama ako u toku mesec dana posao obavlja u razlicitim smenama najmanje trecinu svog radnog vremena.

Ako rad u smenama obuhvata i rad nocu  zaposleni ne sme da radi neprekidno više od jedne radne nedelje nocu izuzev uz njegovu pismenu saglasnost.   

 

RASPORED RADNOG VREMENA

 

Radna nedelja traje 5 radnih dana odnosno 40 casova nedeljno. 

Dat je osnov za klizno radno vreme koje se može utvrditi u odredenom vremenskom intervalu.

Zaposleni mora da se obavesti o promeni radnog vremena 5 dana unapred, osim kod prekovremenog rada, izuzetno 48 sati unapred usled nepredvidenih okolnosti.

Radno vreme može da se posmatra kao prosecno radno vreme na mesecnom nivou tako da radnik jedne nedelje može da radi 48 sati, a druge 32 što bi bio prosek od 40 sati nedeljno u tom mesecu i to se ne bi smatralo preraspodelom radnog vremena vec mogucim rasporedom radnog vremena kod poslodavca.

Ako je rad organizovan u smenama radno vreme zaposlenog ne mora biti rasporedeno jednako po radnim nedeljama vec se utvrduje kao prosecno radno vreme na mesecnom nivou i može da radi najduže 12 casova dnevno, odnosno 48 casova nedeljno ukljucujuci i prekovremeni rad.

Ukupno radno vreme u preraspodeli u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine ne može da bude u proseku duže od punog radnog vremena.

Novina  je da se kolektivnim ugovorom može utvrditi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, tj. može trajati i duže od 6 meseci, a najduže 9 meseci.

Zaposleni koji se saglasi da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od utvrdenog vremena ti casovi duži od prosecnog radnog vremena mu se obracunavaju i isplacuju kao prekovremeni rad.

Odmor u preraspodeli iznosi najmanje 11 casova u neprekidnom trajanju u okviru od 24 sata.

 

DNEVNI I NEDELJNI ODMOR

 

Dnevni odmor iznosi najmanje 12 casova neprekidno u okviru 24 sata, a u preraspodeli radnog vremena traje najmanje 11 casova.

Nedeljni odmor treba da traje najmanje 24 sata neprekidno kojem se dodaje vreme odmora izmedu dva radna dana.

Ako zaposleni zbog rada u smenama ili preraspodele radnog vremena ne može da koristi odmor 24+12 (11) sati onda ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 sata neprekidno.

 

GODIŠNJI ODMOR

 

Zaposleni stice pravo na korišcenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca od dana zasnivanja radnog odnosa i to na srazmeran deo, kao i u slucaju prestanka radnog odnosa.

Godišnji odmor se koristi jednokratno, u dva ili više delova. Ako se koristi u delovima prvi deo se koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje, a ostatak do 30 tog juna naredne godine.

Rešenje se dostavlja najkasnije 15 dana pre pocetka korišcenja godišnjeg odmora.

Ako se godišnji koristi na zahtev zaposlenog rešenje se može dostaviti i neposredno pre korišcenja godišnjeg odmora.

U slucaju kolektivnog godišnjeg odmora poslodavac može da donese rešenje u kome navodi sve zaposlene i to rešenje istakne na oglasnoj tabli najmanje 15 dana pre korišcenja godišnjeg odmora cime se smatra da je rešenje uruceno zaposlenima.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti se može novcano isplatiti izuzev u slucaju prestanka radnog odnosa.

U slucaju prestanka radnog odnosa zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini prosecne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišcenog godišnjeg odmora.

Prilikom prestanka radnog odnosa ne izdaje se potvrda o broju neiskorišcenih dana godišnjeg odmora pošto zaposleni ne može da prenese neiskorišcene dane godišnjeg kod jednog poslodavca na drugog poslodavca.

Prilikom odlaska u penziju zaposleni koristi srazmeran deo godišnjeg odmora.

 

PLACENO ODSUSTVO

 

  • Ukupno 5 radnih dana u toku kalendarske godine (za slucaj sklapanja braka, porodaja supruge, teže bolesti clana uže porodice - u clanove uže porodice više nespadaju druga lica koja žive u zajednickom domacinstvu sa zaposlenim),
  • 5 radnih dana zbog smrti clana uže porodice i
  • 2 uzastopna dana u slucaju davanja krvi racunajuci i dan davanja.

Uvodi se placeno odsustvo za zaposlenu za vreme trudnoce i zaposlenu koja doji dete i koja ne može da radi na poslovima koji su štetni po njeno zdravlje i zdravlje deteta, a poslodavac nije u mogucnosti da joj obezbedi obavljanje drugih odgovarajucih poslova.

Uvodi se pravo na placeno odsustvo sa rada u toku dana za zaposlenu za vreme trudnoce radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnocom. Zaposlena je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.

Novina u zakonu je i propisana mogucnost da poslodavac radi utvrdivanja okolnosti koje se odnose na zloupotrebu bolovanja, kao i dolaska na rad i rada pod dejstvom alkohola i drugih opojnih sredstava može zaposlenog da uputi na odgovarajucu analizu u ovlašcenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku. 

 

ZARADE

 

    • Zaposlenima se garantuje zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strucne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. 

  • Zaposleni ima pravo na uvecanu zaradu u visini utvrdenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.
  • Novina je da rad u smenama nije više vrednovan sa 26% od osnovice, minuli rad 0,4% od osnovice ,ali samo za godine rada ostvarene u radnom odnosu kod poslodavca, izuzev u slucaju statusnih promena, odnosno promena poslodavca u skladu sa zakonom i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
  • Zaposleni ima pravo na naknada troškova za dolazak i odlazak sa posla, u visini cene prevozne karte u javnom saobracaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Ako zaposleni nakon zakljucenja ugovora promeni mesto stanovanja to ne obavezuje poslodavca  da isplacuje uvecane troškove prevoza ako sa tim nije saglasan.
  • Naknada troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu nije više odredena najmanje u visini utvrdenoj posebnim propisima, vec poslodavac sam donosi odluku o visini troškova.
  • Naknadu troškova za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije ostvario na drugi nacin( ishrana u restoranu, vauceri...)
  • Novina kod drugih primanja je da prilikom odlaska u penziju poslodavac isplacuje zaposlenom otpremninu najmanje u visini dve prosecne zarade, a ne tri kako je bilo do sad.

 - U ugovoru se mora utvrditi bruto zarada 1, a ako zaposleni prima minimalnu zaradu ona se odreduje na osnovu minimalne cene rada,vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se placaju iz zarade.

Opštim aktom ili ugovorom o radu moraju se utvrditi razlozi za donošenje odluke o uvodenju minimalne zarade. Predvidenim izmenama se uvodi minimalna cena rada, kao jedinica za obracun minimalne zarade, koja se utvrduje po radnom casu bez poreza i doprinosa. 

Promenjen je rok za utvrdivanje minimalne cene rada, sada ce se utvrdivati jednom u kalendarskoj godini najkasnije do 15.septembra, a primenjivace se od 01. januara naredne kalendarske godine. 

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvecanu zaradu iz clana 108. ovog zakona, naknadu troškova i dr. primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.

 

NAKNADE ZARADA

 

Promena je da zaposleni sada ima pravo na naknadu zarade u visini prosecne zarade u prethodnih 12 meseci ( do sada su bila prethodna 3 meseca).

 

 

 

OBRACUN ZARADE I NAKNADE ZARADE

 

Obracun se dostavlja prilikom isplate zarade ili dela zarade i naknade zarade i može da se dostavlja zaposlenom u elektronskoj formi.

Ako poslodavac nije izvršio isplatu dužan je  da zaposlenom dostavi obracun i obaveštenje da nije izvršio isplatu kao i razloge zbog kojih isplata nije izvršena.

Sadržaj obracuna zarade i naknade zarade propisace ministar u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona o radu. Zbog toga ce ova odredba zakona poceti da se primenjuje i obavezuje poslodavca od 29.08.2014. godine. 

Obracun ce predstavljati izvršnu isplatu, što znaci da zaposleni pred nadležnim sudom može da ospori zakonitost obracuna.

 

EVIDENCIJA ZARADE

 

Poslodavac je dužan da vodi mesecnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.

Evidenciju potpisuje lice ovlašceno za zastupanje, dok radnik nije više u obavezi da potpisuje.

 

PRESTANAK RADNOG ODNOSA

 

1. OTKAZ OD STRANE ZAPOSLENOG

Zakonom se utvrduje da otkazni rok za zaposlenog iznosi  najmanje 15 dana pre dana koje je naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Poslodavac može opštim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana.

 

2. OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u slucaju:

  • ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje
  • povrede radne obaveze ucinjene krivicom zaposlenog
  • nepoštovanje radne discipline
  • opravdanog razloga za otkaz koji se odnosi na potrebe poslodavca ( tehnološki višak, ako zaposleni odbije zakljucenje aneksa ugovora u smislu cl. 171. stav 1. tac. 1) do 5) ovog zakona.

U okviru ove 4 grupe precizirani su neki od najcešcih slucajeva koji više ne moraju biti predvideni opštim aktom ili ugovorom o radu da bi poslodavac mogao da da otkaz zaposlenom. Dovoljno je da se poslodavac pozove na osnov po zakonu. 

 

MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDE RADNIH OBAVEZA

 

se primenjuju ako poslodavac smatra da postoje olakšavajuce okolnosti ili da povreda radne discipline odnosno nepoštovanje radne discipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Umesto otkaza poslodavac moše da izrekne jednu od sledecih mera:

  • privremeno udaljavanje sa posla bez naknade od 1 do 15 radnih dana,
  • novcana kazana u visini 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je izrecena, u trajanju do 3 meseca,
  • opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da ce poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od 6 meseci ucini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

 

POSTUPAK PRE PRESTANKA RADNOG ODNOSA ILI IZRICANJA DRUGE MERE

 

Poslodavac je dužan pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pismenim putem da upozori na postojanje razloga za otkazom i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni.

U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje orkaza, cinjenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslova za otkaz.

Novine u zakonu su:

  • da zaposleni kome je prestao radni odnos ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio,
  • da na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada u ovoj ili u posebnoj potvrdi.

 

OTPREMNINA

 

  • Visina otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenog smanjena je sa 3 na 2 prosecne zarade u Republici.
  • Visina otpremnine usled tehnološkog viška ne može biti niža od zbira trecine zarada zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca.

Ako poslodavac otkaže ugovor o radu po ovom osnovu, ne može na istim poslovima zakonski zaposliti drugo lice u roku od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa.

Izuzetak je kada zaposlenoj osobi sa invaliditetom ne može da obezbedi drugi odgovarajuci posao po predlogu lekara medicine rada, tada poslodavac može odmah da zaposli drugo lice.

 

KAZNENE ODREDBE

 

Povecavaju se najviši iznosi novcanih kazni za prekršaje na iznos:

  • od 2 miliona dinara ( sa jednog miliona),
  • od 1,5 miliona ( sa 1 miliona) i 
  • od 1 miliona ( sa 600 hiljada).

 

NAJTEŽI PREKRŠAJ JE NEDOSTAVLJANJE  OBRACUNA ZARADE.

 

UVODI SE KAZNA U FIKSNOM IZNOSU ZA POSLODAVCA OD 100.000,00 dinara RADI PRIMENE PREKŠAJNOG NALOGA:

  • ako ne drži primerak ugovora ili kopije ugovora na mestu rada,
  • ako ne obezbedi vrame za odmor u toku dnevnog rada,dnevni i nedeljni odmor,
  • ako zaposlenom ne odobri korišcenje placenog odsustva,
  • ako ne vodi mesecnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade,
  • ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu,
  • ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade,
  • ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu knjižicu.

 

Kontakt

Knjigovodstvena Agencija
TRGO-SERVIS 

BULEVAR MIHAJLA PUPINA 18
21000 NOVI SAD

Lokacija

Kontakt za pravna lica

Naš tim za pravna lica:
Mila Budić, Sladjana Disić, Olivera Dračanski, Marija Kuzmanović, Duška Perović Cicmil, Sandra Knežević

Tel: 021/557-539; 557-534
Mob: 063/557716 i 063/557370 

Kontakt za preduzetnike

Naš tim za preduzetnike:

Vesna Vukov; Zorica Apić
Sonja Adamović; Mina Šuvak
Marijana Petrović

Tel: 021/557-539; 557-534
Mob: 063/557716 i 063/557370 

Kursna lista

Prijava na sajt

Go to top