Šta je bitno da klijent zna iz ove oblasti

 

Rezident je, prema odre bama Deviznog zakona: 

  1. pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Repu bli ci Srbiji; 
  2. preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti obavlja zakonom dozvoljenu delatnost; 
  3. ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici; 
  4. fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana; 
  5. fizičko lice – strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana; 
  6. državni organ i organi zacija, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici  sredstava organizaci ja obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti; 
  7. diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstav ništvima, kao i članovi njihovih porodica.  

Nerezidenti su sva lica koja nisu navede na pod pojmom rezidenata. 

 

Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja.

Strana sredstva plaćanja su:

  1. devize - potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu;
  2. efektivni strani novac - potraživanja u gotovini, odnosno papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu.

 Instrumenti plaćanja su: čekovi, menice, akreditivi, doznake, platne kartice i drugi instrumenti plaćanja - potraživanja od izdavaoca - nerezidenta, koja glase na stranu valutu i mogu se unovčiti u stranu valutu.

  

Tekući i kapitalni poslovi

Deviznim zakonom kao tekući poslovi definisani su oni tekući poslovi zaključeniizmeđu rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala. 

 

Plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između vrši bez ograničenja, a to su: 

  1. plaćanja i naplate po osnovu spoljno trgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom 
  2. plaćanja i naplate po osnovu otplate kamata na kredite; 
  3. povraćaj sredstava uloženih u investicije i unos i iznos dobiti po osnovu direktnih investicija; 
  4. jednosmerne prenose iz zemlje i u zemlju u korist fizičkih lica. 

 

Izvoz i uvoz robe ili usluga ugovoreni u devizama ili dinarima koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred naplaćena, odnosno plaćena u devizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se komercijalnim kreditima i zajmovima.

Rezidenti mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima a  na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja

 

Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.

 

Kapitalni poslovi su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala a to su:

direktne investicije, ulaganja u nekretnine,  poslovi sa hartijama od vrednosti,  poslovi sa finansijskim derivatima,  poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,  kreditni poslovi,  garancijski poslovi, depozitni poslovi,  poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje, I  jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).

 

Platni promet 

 

Platni promet sa inostranstvom (član 32.Zakona o deviznom poslovanju) obavlja se u devizama i u dinarima preko banke.

Rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje banci.

 

Sredstva na deviznom računu mogu se koristiti za:

  1. plaćanje uvoza robe i usluga i plaćanje u zemlji u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i u skladu sa Zakonom o obavljanju spoljnotrgovinskog prometa
  2. podizanje efektive za dnevnice za službeni put u inostranstvo
  3. prodaju deviza Banci i odobrenje poslovnog računa za dinarsku protivvrednost prodatih sredstava

 Rezidenti i nerezidenti koriste devize za plaćanje inostranstvu, dok se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenta i između rezidenta i nerezidenta u Republici vrši u dinarima (član 34. Zakona). Istim članom zakona dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici Srbiji, stim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.

Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu, za namene koje su dozvoljene zakonom. Kupovinu i prodaju efektivnog stranog novca na deviznom tržištu obavlja banka, Narodna banka Srbije, kao i drugi rezidenti koji u skladu sa ovim zakonom obavljaju menjačke poslove (član38.zakona).

 

 Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira se slobodno, u skladu sa ponudom i tražnjom deviza.

 

Svaki komercijalni ugovor koji zaključe uvoznik i izvoznik mora da sadrži finansijsku klauzulu koja utvrđuje uslove i način tj. instrument likvidacije određenog dužničko-poverilačkog odnosa tj. plaćanja.

 

Komercijalni partneri vrše plaćanje preko svojih poslovnih banaka putem: instrumenata bezgotovinskog plaćanja, doznakom, čekom, dokumentarnim inkasom, dokumentarnim akreditivom ili njihovom kombinacijom.

Banke mogu imati korespondentske ili korespondentske i konto- korentne odnose.

Komunikacija među bankama odvija se standardizovanim porukama putem pošte, teleksa, i - S.W.I.F.T. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication.

 

Devizna kontrola

Poslovi iz ovog zakona podležu deviznoj kontroli.

Kontrolu deviznog poslovanja vrše organi kontrole - Narodna banka Srbije, Poreska uprava, carinski organi, odnosno drugi nadležni organi koji imaju pravo da, radi provere, zahtevaju svu dokumentaciju o tom poslovanju kao i drugu dokumentaciju neophodnu za deviznu kontrolu.

 

Šta TRGOSERVIS nudi klijentu 

 

Agencija za potrebe klijenata obavlja sledće poslove iz oblasti deviznog poslovanja:

  1. Otvaranje  deviznog računa
  2. Plaćanja prema inostranstvu i naplate iz inostranstva
  3. Kupovinu deviza za plaćanje prema inostranstvu  i prodaju deviza 
  4. Isplatu akontacija za službena putovanja u inostranstvo

 

U zavisnosti od dogovora sa klijentom ovi poslovi mogu se obavljati telefonom,  faksom, mail-om  ili e-bankingom.

 

VAŽEĆI ZAKONI iz ove oblasti

 

Zakon o deviznom poslovanju  (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012) osnovni je zakonski propis koji reguliše devizno poslovanje. Zakon je u primeni od 2006. godine. Na osnovu zakona donete su i uredbe koje bliže objašnjavaju pojedine odredbe Zakona o deviznom poslovanju.

 

Ovim zakonom uređuju se:

1) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima;

2) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja;

3) kupovina i prodaja sredstava plaćanja između rezidenata i nerezidenata, kao i kupovina i prodaja stranih sredstava plaćanja između rezidenata;

4) jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbije  i u Republiku koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata;

5) tekući i depozitni računi rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Republici;

 

6) kreditni poslovi u Republici u devizama i kreditni poslovi sa inostranstvom.

 

 

 

Kontakt

Knjigovodstvena Agencija
TRGO-SERVIS 

BULEVAR MIHAJLA PUPINA 18
21000 NOVI SAD

Lokacija

Kontakt za pravna lica

Naš tim za pravna lica:
Mila Budić, Sladjana Disić, Olivera Dračanski, Marija Kuzmanović, Duška Perović Cicmil, Sandra Knežević

Tel: 021/557-539; 557-534
Mob: 063/557716 i 063/557370 

Kontakt za preduzetnike

Naš tim za preduzetnike:

Vesna Vukov; Zorica Apić
Sonja Adamović; Mina Šuvak
Marijana Petrović

Tel: 021/557-539; 557-534
Mob: 063/557716 i 063/557370 

Kursna lista

Prijava na sajt

Go to top